Skip to main content

Dečji krstaški rat



Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 

Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.


Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.  
Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 

Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizije. Došli su do obala  Sredozemnog mora gde je propovedano čudo o "razdvajanju mora i prolasku do Jerusalima" trebalo da se ostvari. Do toga nije došlo te je mašti i iluzijama došao kraj. Deca su se ili razišla ili su završila kao roblje.  Ta priča svakako ostaje na nivou legende i mita, ali je verovatno svoju osnovu tražila u položaju dece u srednjem veku. Neko je time želeo da se skrene pažnja na njih. 

Gotovo osam vekova kasnije Florina  pokušava da skrene pažnju na današnje društvo i pravi paralelu ove priče u romanu koji prikazuje decu koja žele da pokrenu svoj "krstaški rat" i borbu za prava. Deca koja se nalaze u vozu koji ih vozi na more nalaze predvodnika, mladog roma koji ima vizije i poseduje određene talismane, što je bilo dovoljno da počne sa okupljanjem pristalica oko sebe. Ona se polako udružuju i brzo prihvataju ideju o zauzimanju voza. Tada nastaje drama.

Postavlja se pitanje: ko su ta deca?

To je, mogu slobodno reći, moja generacija koja je odrasla uz Gospodar prstenova i Hari Potera, kojima su ljubimci bili igrači poput Bekama ili Del Pjera, pevači poput Britni Spirs ili Eminema, glumci poput Švarcenegera i drugi.  Populacija koja se susretala sa prvim verzijama mobilnih telefona dostupna široj javnosti i masovnom korišćenju kompjutera, ne zarad posla već zarad igranja igrica. To je jedna generacija koja je svoju maštu ovaplotila sve većom integracijom tehničkih dostignuća u život, za koje starije generacije nisu imale razumevanja ili sluha. Neki ih zovu "milenijumska deca" jer su svoj početak sazrevanja započeli nakon 2000. godine. Sve to je doprinelo da njihovo odrastanje u ovom periodu da ima nešto drugačiju percepciju sveta i modele na koje će se osloniti u odnosu na roditelje. Nije retko čuti od starijih kako su nove generacije sve "gore i gore".
Revolt se kod dece pojavio usled tog "generacijskog nerazumevanja", pritiska koji odrasli ljudi nemeću deci i koja ona vide kao vid narušavanja njihovog sveta mašte. Tom univerzumu u kome je sve moguće počela su da se postavlju pitanja i nameću pravila i ograničenja. U tom prelazu iz mašte u svet realnosti, deca preuzimaju na sebe nove uloge.  Zanimljivo je pratiti kako reaguju na novonastalu situaciju u vozu. Postavljaju različite, često i smešne zahteve pred odrasle. Oni sami često ne znaju kako da reaguju i ostaju zbunjeni su i konfuzni. Političari, novinari, roditelji, mafijaši, činovnici i plejada drugih likova ostaju zatečeni.  Deci iz voza stiže pojačanje i podrška od vršnjaka iz cele Rumunije, a oči odraslih su uprte u različite smerove. Dok se traži izlaz ka nastaloj situaciji, prikazuje se koliko su zapravo neke stvari postavljene tako da mnogi na njih nisu spremni.  

Intenzitet romana prati dinamiku kretanja voza. Kreće polako u stanici, da bi ubrzanje stekao tokom vremena. U vozu se nalazi neiscrpan broj osoba čije je psihološke profile zanimljivo pratiti i upoređivati. Taj "amalgam" likova samo doprinosi boljem objašnjenju konteksta vremena i društva u kome se radnja knjige odvija. Tome podjednako doprinose kako periferni protagonisti priče, tako i oni koji nose glavni deo.  

Knjiga se sastoji iz dva dela, ali je zanimljivo to što sama radnja nije podeljena na određena poglavlja. No to ne umanjuje činjenicu da se čitalac lako snalazi među stranicama. Zato ne treba da vas uplaši ako primetite da nešto sporije čitate i prelazite stranice neko što je to uobičajeno. Pažljivom čitaocu neće promaći ni činjenica da u knjizi ne postoji "tačka" kao znak interpunkcije, što doprinosi tome da se priča ni u jednom trenutku ne zaustavlja.


Da li savremeno društvo postaje sve više zavisnik od tehnologija i da li smo skloniji različitim oblicima manipulacije? Kada neko prestaje da bude dete i dobija ulogu odraslog čoveka? Dva osnovna pitanja na kraju romana koja ostavljaju zalog za buduća razmišljanja. 


Comments

Popular posts from this blog

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 
Prikaz knjige: "Morfijum" autor: Ščepan Tvardoh izdavač: Dereta
Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.   Da, nimalo lak zadatak.
Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.
Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je …

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …