Skip to main content

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 

Prikaz knjige: "Morfijum"
autor: Ščepan Tvardoh
izdavač: Dereta

Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.  
Da, nimalo lak zadatak.

Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.

Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je ona sama često delovala kao izrazito čudna osoba. Novac nije bio na spisku briga, te su mnoge stvari bile prepuštene slučaju. Lagodni život imao je svoj danak, najčešće ogledan u morfijumu i ženama sumnjivog morala. Uživao je, a ugađanje sebi je bila čista nagrada.  A onda je došao rat, pa je dodatno podstakao izreku "Homo homini lupus". Rat je promenio i njegovu ustaljenu hedonističku rutinu.

Lutanje, brige i konstantno preispitivanje identiteta su glavni segment koji prate priču. Kako radnja odmiče i kako se u njoj pojavljuje sve više likova i obaveze koje  glavni junak preuzima, tako on postaje sve opterećeniji unutrašnjim dvobojem, često prožetim dimenzijama prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ponekad je to čisti međuprostor u kome se ne zna tačno šta će se dalje dogoditi.
U konstelaciji odnosa u svom životu, on traži utehu ali se i konstantno muči pitanjima: Ko sam ja?  Da li sam obaveštajac svoje zemlje ili je nemački špijun? Koja mi to uniforma bolje stoji, Poljska ili Nemačka? Za koga sam ratovao? Jesam li pobednik ili gubitnik? Da li me sin i supruga vole ili pak neka od švalerki? Koga sam izdao, a koga ubio? Zašto sve to radim? 

Uz sva ta pitanja koja ga konstantno prate kao neka nevidljiva prikolica koju vuče sa sobom, svojom upornošću i tvrdoglavošću uz ogromne doze smelosti, čak i drskosti, uspeva da ostvari svoje planove. I u tim ostvarenjima jedna "nagrada" se provlači, a ona smanjuje bol i otklanja pitanja...

Mislim da smo dovoljno šetali cipelama Konstantia Vielmana. Ne želim da vam kvarim utisak i znatiželju. Ostatak čitalačkog puta moraćete sami da pređete. 

Stil pisanja je takav da mogu da kažem da je šarenolik, ali ne naporan. Pomalo čudan, pomalo šaljiv, mračan, apsurdan, sa puno detalja i oslikavanja emocija. Autor je studirao sociologiju i psihologiju te je znao kako da dočara i prikaže psihološke profile date u jednom prostoru, vremenu i specifičnom društvenom trenutku. Svaka knjiga posvećena ratu nosi neku dozu težine koju nije lako dočarati, ali Ščepan Tvardoh to uspeva u sasvim solidnom izgledu. I nije ovo samo priča o ratu, već i jedna priča o prikazu dilema i moralnog preispitivanja kroz koje može (i mora?) da prolazi svaki čovek. Ako si u nekoj dilemi, znači da si još uvek živ. Mislim, dakle postojim. 


Comments

Popular posts from this blog

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …