Skip to main content

Pera Todorović i "Male novine"

Hapšen je više od dvadeset puta, preživeo je dve bune i jedan rat, prognan je iz zemlje i osuđen na smrt. Ništa od toga nije sprečilo Peru Todorovića da postane "otac" modernog novinarstva u Srbiji i aktivno se bavi književnošću i politikom. 


Rođen je 2. maja 1852. godine u selu Vodice kod Smederevske Palanke. Uprkos činjenici da je bio materijalno obezbeđen i da je imao podršku roditelja u izboru zanimanja, ostao je "intelektualac bez završene škole". Iz gimnazije je izbačen jer je odbio da primi pričešće, a iz Švajcarske se vratio bez diplome sa studija. Ipak, doneo je Evropske manire i stekao prijatelje, Svetozara Markovića i Nikolu Pašića, sa kojima će sarađivati u politici.

Prijatelji Pere Todorovića govorili su da je on osoba koja može bez politike, ali ne bez pisanja. Upravo je u novinarstvu dostigao vrhunac karijere. Pamte ga kao kontraverznu ličnost, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke i, u mladosti, zastupnika socijalističkih ideja Svetozara Markovića. Učestvovao je u osnivanju i kasnijoj obnovi Srpskog novinarskog društva. Radio je kao urednik i novinar u oko dvadeset različitih novina i partijskih glasnika, od koji su najpoznatiji "Rad", "Samouprava" i "Radikal". Izdavao je "Male novine", prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Od ostalih kolega se razlikovao po tome što je uvek kritikovao vlast i iznosio u javnost teme o kojima drugi nisu smeli da pišu.

"Moj život je vrlo buran i promenjljiv. Pun borbe i potresa, pun muka i opasnosti, gde je često sama glava o končiću visila." 

 Ova rečenica Pere Todorovića oslikava njegov život. Učestvovao je u srpsko-turskom ratu, a nekoliko desetina puta je hapšen i bacan u okove. Zbog učešća u Timočkoj buni, prvobitno je bio osuđen na smrt, ali ga je kralj Milan pomilovao, te je zatočen na Kalemegdanu. 
Kreirao je programsku politiku dve stranke, čiji je bio visoki funkcioner. Nakon brojnih nesuglasica, socijaliste je napustio, a iz Radikalne stranke ga isključuju. Živeo je za vreme sedam vladalaca, te je često bio žrtva dvorskih spletki. Brojni časopisi koj je izdavao su zabranjeni, a redovno je plaćao kazne zbog kritike  vlasti na tabloidan način. Tri puta se ženio i nije imao dece. Postao je zavisnik od uzimanja morfijuma zbog problema sa jetrom. Na kraju je zaboravljen  od svih dugogodišnjih partijskih prijatelja. Umro je u 55. godini života.

Utemeljivač je istraživačkog novinarstva, analitičkog pristupa u pisanju ratnog izveštavanja. U književnosti se bavio istorijskim temama i predodio je Černiševskog. Najpoznatija dela su mu "Dnevnik jednog dobrovoljca", "Silazak s prestola" i "Karađorđe".

Smatraju ga rodonačelnikom tabloidnog novinarstva. 1899. godine je osvnosao prve slobodne i komercijalne novine u Kraljevini Srbiji. Do pojave "Malih novina", listovi su bili neredovni, pod kontrolom i cenzurom političkih partija, usko orijentisani na par  tema i rubrika. Pera Todorović, zajedno sa kolegama, menja tu praksu.


"Male novine" su bile jeftinije od ostalih i mogle su se kupiti na ulici kod kolpoltera. Tiraž lista dostigao je 30000 primeraka. Prvenstvena želja Pere Todorovića je da svojim sugrađanima obezbedi moderne novine koje bi po sadržaju i po izgledu bile slične onima u ostatku Evrope.

"Kad sam uzeo u svoje ruke moje današnje "Male novine", ja sam sebio stavio zadatak da ih uređujem tako da će u istini biti novine, kako će bar približno ličiti na jevropske listove."

Među prvima, ovaj dnevni list je imao izveštaje o vremenskoj prognozi, lutriji, stanju cena na pijacama i odeljke vezane za oglasni prostor, crnu hroniku i humor.
"Male novine" su prvobitno zabranjene 1901. godine, na inicijativu kralja Aleksandra. Nešto kasnije su bile obnovljene, ali su svoj definitivni krah doživele sa promenom dinastija.
Pera Todorović je uspostavio temelje modernog novinarstva u Srbiji. Upamćen je kao ličnos protkana epitetima novinara, političara, književnika, revolucionara,

Comments

Popular posts from this blog

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 
Prikaz knjige: "Morfijum" autor: Ščepan Tvardoh izdavač: Dereta
Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.   Da, nimalo lak zadatak.
Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.
Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je …

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …