Skip to main content

Pera Todorović i "Male novine"

Hapšen je više od dvadeset puta, preživeo je dve bune i jedan rat, prognan je iz zemlje i osuđen na smrt. Ništa od toga nije sprečilo Peru Todorovića da postane "otac" modernog novinarstva u Srbiji i aktivno se bavi književnošću i politikom. 


Rođen je 2. maja 1852. godine u selu Vodice kod Smederevske Palanke. Uprkos činjenici da je bio materijalno obezbeđen i da je imao podršku roditelja u izboru zanimanja, ostao je "intelektualac bez završene škole". Iz gimnazije je izbačen jer je odbio da primi pričešće, a iz Švajcarske se vratio bez diplome sa studija. Ipak, doneo je Evropske manire i stekao prijatelje, Svetozara Markovića i Nikolu Pašića, sa kojima će sarađivati u politici.

Prijatelji Pere Todorovića govorili su da je on osoba koja može bez politike, ali ne bez pisanja. Upravo je u novinarstvu dostigao vrhunac karijere. Pamte ga kao kontraverznu ličnost, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke i, u mladosti, zastupnika socijalističkih ideja Svetozara Markovića. Učestvovao je u osnivanju i kasnijoj obnovi Srpskog novinarskog društva. Radio je kao urednik i novinar u oko dvadeset različitih novina i partijskih glasnika, od koji su najpoznatiji "Rad", "Samouprava" i "Radikal". Izdavao je "Male novine", prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Od ostalih kolega se razlikovao po tome što je uvek kritikovao vlast i iznosio u javnost teme o kojima drugi nisu smeli da pišu.

"Moj život je vrlo buran i promenjljiv. Pun borbe i potresa, pun muka i opasnosti, gde je često sama glava o končiću visila." 

 Ova rečenica Pere Todorovića oslikava njegov život. Učestvovao je u srpsko-turskom ratu, a nekoliko desetina puta je hapšen i bacan u okove. Zbog učešća u Timočkoj buni, prvobitno je bio osuđen na smrt, ali ga je kralj Milan pomilovao, te je zatočen na Kalemegdanu. 
Kreirao je programsku politiku dve stranke, čiji je bio visoki funkcioner. Nakon brojnih nesuglasica, socijaliste je napustio, a iz Radikalne stranke ga isključuju. Živeo je za vreme sedam vladalaca, te je često bio žrtva dvorskih spletki. Brojni časopisi koj je izdavao su zabranjeni, a redovno je plaćao kazne zbog kritike  vlasti na tabloidan način. Tri puta se ženio i nije imao dece. Postao je zavisnik od uzimanja morfijuma zbog problema sa jetrom. Na kraju je zaboravljen  od svih dugogodišnjih partijskih prijatelja. Umro je u 55. godini života.

Utemeljivač je istraživačkog novinarstva, analitičkog pristupa u pisanju ratnog izveštavanja. U književnosti se bavio istorijskim temama i predodio je Černiševskog. Najpoznatija dela su mu "Dnevnik jednog dobrovoljca", "Silazak s prestola" i "Karađorđe".

Smatraju ga rodonačelnikom tabloidnog novinarstva. 1899. godine je osvnosao prve slobodne i komercijalne novine u Kraljevini Srbiji. Do pojave "Malih novina", listovi su bili neredovni, pod kontrolom i cenzurom političkih partija, usko orijentisani na par  tema i rubrika. Pera Todorović, zajedno sa kolegama, menja tu praksu.


"Male novine" su bile jeftinije od ostalih i mogle su se kupiti na ulici kod kolpoltera. Tiraž lista dostigao je 30000 primeraka. Prvenstvena želja Pere Todorovića je da svojim sugrađanima obezbedi moderne novine koje bi po sadržaju i po izgledu bile slične onima u ostatku Evrope.

"Kad sam uzeo u svoje ruke moje današnje "Male novine", ja sam sebio stavio zadatak da ih uređujem tako da će u istini biti novine, kako će bar približno ličiti na jevropske listove."

Među prvima, ovaj dnevni list je imao izveštaje o vremenskoj prognozi, lutriji, stanju cena na pijacama i odeljke vezane za oglasni prostor, crnu hroniku i humor.
"Male novine" su prvobitno zabranjene 1901. godine, na inicijativu kralja Aleksandra. Nešto kasnije su bile obnovljene, ali su svoj definitivni krah doživele sa promenom dinastija.
Pera Todorović je uspostavio temelje modernog novinarstva u Srbiji. Upamćen je kao ličnos protkana epitetima novinara, političara, književnika, revolucionara,

Comments

Popular posts from this blog

Finska - gde reforme kreću iz školske klupe

Finska je na vreme spoznala značaj izreke: "Lift do uspeha je pokvaren. Moraćete da krenete stepenicama." Nakon što je stekla nezavisnost, ova skandinavksa država je uvidela da samo postepenim delovanjem i jasnom željom može da se penje ka uspehu, stepenik po stepenik. Zato danas Finska predstavlja primer kako jedno društvo, ekonomija i školski sistem treba da se razvijaju i reformišu. Ona je šampion reformi koje daju rezultate.
Lična karta Finske 
Finski narod je vekovima bio između znatno većih sila na istoku i zapadu (ovu frazu svakodnevno slušamo u kontekstu Srbije). Finska je više od 6 vekova bila pod kontrolom Švedske (od 12. veka) i jedan vek pod kontrolom Rusije (1808-1917). Od sticanja nezavisnosti su težili ka jačanju diplomatije, razvoju saradnje i rešavanju problema sa svojim susedima i drugim državama. Nakon Drugog svetskog rata ova država je bila siromašna, pretežno poljoprivredno orijentisana sa relativno osrednjim školskim sistemom u poređenju sa drugima. Dan…

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …

Opet on

Čitajući knjigu smenjivali su mi se utisci. Bilo je tu i smeha, ali i brige, a ponekad i začuđenosti. Ko bi rekao da možemo da se smejemo dok čitamo knjigu u kojoj je glavni lik Adolf Hitler? 
U suštini, reakcije koje je on doživeo nakon dolaska (povratka/vaskrsenja) u budućnost, ili preciznije 2011. godinu, bile bi slične reakcijama ljudi koji bi se nakon 1945. godine probudili u 21. veku. Ali, tim reakcijama treba dodati i mentalni sklop Adolfa Hitlera i sve ono što je on ostavio iza sebe. On je savršeno dobro uočio gotovo sve mane savremenog društva i sveta, pa je to, ne njemu svojstven način (koji je praktivovao i u periodu njegovog političkog uspeha i uspona početkom 20' godina 20. veka) iskoristio za "svoju priču". Uz određene prednosti koje donosi naša sadašnjost, a u kombinaciji sa njegovom manipulativnom prirodom, "on" ponovo dovodi veliki broj ljudi u fazu zbunjenosti ili lakovernosti.


Da bi se ova knjiga dobro razumela potrebno je poznavanje istorije, …