Skip to main content

Štamparske greške


Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.

Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da zalazim u uzroke tih grešaka, bez obzira sa čije strane one dolaze. Greške su tu i postojaće oni koji će ukazivati na njih. Svakako bi bilo bolje kada bi bilo manje takvih .

Ono što je mene inspirisalo da napišem ovaj tekst jesu dva utiska koja su vezana za greške koje se nalaze u knjigama. Oba detalja su mi bila simpatična pa sam rešio da to podelim sa vama.


Prvi utisak je od pre nekoliko dana, kada sam otvorio klasik "Četiri susreta" u izdanju IP Veselin Masleša iz Sarajeva (1977). Iz stranica knjige je ispala jedna mala cedulja na kojoj se nalazi ispravka štamparskih grešaka koje su nastale usled propusta izdavača ili greške štamparije. Prijatno me je iznenadila potreba izdavača da naknadno doštampa ove cedulje na kojima ukazuje na određene greške i propuste. Na mene je to ostavilo utisak da im je značajno da svojim čitaocima pre svega ukažu na svoje greške, ali isto tako im pomognu da sam tekst bolje prihvate.
Lep gest, ako mene pitaju.
Ovako nešto nisam primetio kod savremenih izdavača (ispravite me ako grešim), ali njima je svakako ostavljena mogućnost da u narednim izdanjima isprave greške, urade dodatnu korekturu i isprave određene nedostatke. Tako bi se izbegla potreba da se štampaju i ubacuju ovakve cedulje.


Drugi utisak tj. priča je vezana za Gecu Kona (pročitajte tekst koji sam pisao o njemu), čuvenog beogradskog izdavača iz prve polovine XIX veka. On je osmislio i praktikovao jedan sasvim zanimljiv i originalan način korekture knjiga koje objavljuje. Geca je šifove* tek složene knjige stavljao u izlog knjižare i svako ko je želeo moga je da ih čita, ispravlja greške i dodaje komentare. Onaj ko bi se priključio ovoj korekturi mogao je očekivati određenu simboličnu nagradu. Najuspešniji u ovom poduhvatu su kao nagradu dobijali kafu ili pivo kod "Ruskog cara" u Knez Mihailovoj ulici u kojoj se radila knjižara (gde se i danas nalazi). Iz ove dodatne korekture proizilazila je i potreba da slovoslagač iz štamparije nadoknadi trošak Geci Konu. 
Ova praksa je bila oličenje njegove sistematičnosti i pedantnosti. Želeo da objavljuje i prodaje samo najbolje i najkvalitetnije. Propuste je svodio na minimum, a svoje izdavačke poduhvate je usmeravao ka granicama maksimuma. Uspevao je u tome sve dok nije postao žrtva Holokausta.



---------------------------------------------------------
*Šifovi su preliminarne verzije tekstova i publikacija koji su namenjeni za razmatranje od strane urednika, lektora i autora, koje obično sa strane imaju šire margine na kojima se može dopisati određeni komentar, ispravka i analiza.

Comments

Popular posts from this blog

Finska - gde reforme kreću iz školske klupe

Finska je na vreme spoznala značaj izreke: "Lift do uspeha je pokvaren. Moraćete da krenete stepenicama." Nakon što je stekla nezavisnost, ova skandinavksa država je uvidela da samo postepenim delovanjem i jasnom željom može da se penje ka uspehu, stepenik po stepenik. Zato danas Finska predstavlja primer kako jedno društvo, ekonomija i školski sistem treba da se razvijaju i reformišu. Ona je šampion reformi koje daju rezultate.
Lična karta Finske 
Finski narod je vekovima bio između znatno većih sila na istoku i zapadu (ovu frazu svakodnevno slušamo u kontekstu Srbije). Finska je više od 6 vekova bila pod kontrolom Švedske (od 12. veka) i jedan vek pod kontrolom Rusije (1808-1917). Od sticanja nezavisnosti su težili ka jačanju diplomatije, razvoju saradnje i rešavanju problema sa svojim susedima i drugim državama. Nakon Drugog svetskog rata ova država je bila siromašna, pretežno poljoprivredno orijentisana sa relativno osrednjim školskim sistemom u poređenju sa drugima. Dan…

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…