Skip to main content

Beograd - urbani grad ponikao na kaldrmi

"Volim da izučavam svoj grad i da šetam. Deluje kao da mapu Beograda nosim odmalena u svojim stopalima. Poznajem svaki ćošak, ulicu i sokak. Tako to biva kada se jednom zaljubiš u grad neverovatne istorije i još neverovatnijeg duha, pa voliš ša šetaš njegovim ulicama, makar padala kiša, sijalo sunce, duvao vetar ili vejao sneg. To je Beograd i njegova čar."

Ovako sam, nedavno, opisao moj odnos prema voljenom gradu. U toj neprestanoj potrebi da ga svakodnevno upoznajem i izučavam njegovo "biće", težio sam da pročitam i analiziram sve što ima veze sa istorijom Beograda, njegovim anegdotama, tajnama i misterijama. Tako sam uživao čitajući knjigu Aleksandra Diklića: "Beograd večiti grad", ali i svim knjigama Zorana Lj. Nikolića. Tu su i knjige o Beogradu pisane od strane velikih beogradskih boema kao što su Bogdan Tirnanić, Momo Kapor, Duško Radović i drugi. Neizostavni su i brojni tekstovi u različitim časopisima, novinama, blogovima...jedan nepresušni izvor.

Tragajući za novim štivom koji će me držati prikovanim za stolicu, došao sam do knjige "Kaldrma i asfalt - urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914", autorke Dubravke Stojanović. Već sam imao prilike da čitam njene knjige tako da sam znao da me očekuje odlično delo pisano perom jedne osobe širokog spektra razmišljanja i znanja. Sa Dubravkinim knjigama nema greške. I onda podjednako voli Beograd. Mogao sam samo da spremim za avanturu i počnem da uživam. 


Ova knjiga je podeljena na dva dela. Oba podjednako značajna i zanimljiva. Obrađena su iz različitih uglova društvenih nauka, te je ova knjiga korisna kako istoričarima, tako i sociolozima, politikolozima, kulturolozima, antropolozima, ekonomistima, pravnicima, itd., ali i znatiželjnicima i ljudima koji vole da znaju nešto više o gradu u kome žive. 

Prvi deo se bavi pitanjem na koji način su se u Beogradu sprovodila urbanizacija, izgradnja i regulacija.Tu je detaljan opis načina gradnje, oblika zgrada i kuća, opis materijala koji se koristio i načina izvođenja radova.  
Objašnjeno je na koji način su se provodili različiti projekti, ali je poseban naglasak stavljen na način na koji su se donosile oduke ili bolje rečeno: "načini na koje se izbegavalo donošenje odluka koje su mogle da unaprede život glavnog grada i njegovih građana."

Ako mislite da su današnja administracija i vlast spore, neažurne, neorganizovane i neefikasne, onda treba da pročitate ovu knjigu kako bi se razuverili da oni nisu usamljeni slučaj. Tu je do tančina objašnjeno kako je funcionisao sistem javne uprave u gradu, kako su se provodili projekti, gde je bilo uspeha, ali i gde se "omanulo". Tada, kao i sada, postojali su brojni problemi koji su usporavali izgradnju  i urbanizaciju grada. Spomenućemo samo neke. Pre svega tu je naš "mentalitet"oličen u tvrdoglavošću ili inat i upornost. Često su pojedinci bili ti koji su kočili izgradnju ulica zbog svoje potrebe da zadovolje "politiku inata". Političke spletke, strančarenja i opstrukcije su na drugom mestu (mislim da nema potrebe posebno navoditi šta se sve dešavalo jer se sve da naslutiti). Na trećem mestu dolazi neizostavni element svake priče: (ne)postojanje finansijskih sredstava za realizaciju. Tako je usled nedostaka finansija za postavljanje kaldrme došlo do toga da je kaldrma bila vađena iz već trasiranih ulica te je postavljana tamo gde je nije bilo. U nekoliko navrata se priča vrtela do apsurdnosti. 

Autorka se osvrće i na određena dešavanja koja su sve to kočila, a navode se ratovi, prevrati, sukobi i različite političke krize na međunarodnom i unutrašnjem planu. Ako saberemo sve te elemente, onda možemo da dođemo i do činjenice da su oni uticali na to da Beograd npr. 30 godina čeka realizaciju uspostavljanja kanalizacione mreže. U jednom trenutku grad je imao uspostavljenu mrežu električne energije, ali ne i kanalizaciju i vodovodni sistem na područiju celog grada. Ovo je samo jedan od brojnih primera na koji će te pročitati u ovoj knjizi.
Sa jedne strane će vam biti smešno šta se sve događalo, ali sa druge strana će vam biti tužno jer se neke stvari i danas odigravaju na isti način.  Kada sagledamo sve okolnosti u kojima se Beograd razvijao i sa kojim se sve problemima suočavao, možemo videti i to da su na tom teškom putu urbanizacije postojali svetli primeri. Veliki broj zgrada, naselja i parkova koje danas poznajemo i koristimo su plod tadašnje izgradnje i modernizacije. 


Drugi deo knjige bavi se pitanjem onih bez kojih bi Beograd bio samo skup zgrada, ulica i parkova: stanovnicima grada. U nekoliko segmenata je autorka dočarala i opisala na koji način se odvijao život u gradu, čime su se ljudi bavili, kakve su im bile navike, ukusi ali i želje. Tu su i opisi neizostavnih svetih mesta - kafana, ali i sportskih igrališta, biblioteka, prodavnica i pozorišta. Dobijamo i odgovore kakve su bile podele u društvu, koji pojedinci su imali moć, ko je predvodio intelektualnu elitu, kakvi su nam bili zanatlije i radnici, ali i to koje su knjige beograđani voleli da čitaju, koje su dnevne novine i časopisi izlazili i kada su nastala prva sportska društva.
Ovaj deo knjige je bogat različitim pričama, pa bih tako izdvojio to da su cirkusi morali da plaćaju Narodnom pozorištu tzv. "pozorišni dinar", odnosno da odvajaju 5% zarade od prodaje karata i to daju Narodnom pozorištu kao naknadu za to što je u tom periodu pozorište ostalo bez gledalaca. 






Držaću se starog principa da vam ne prepričavam knjigu već da vam ukratko dam smernice i iznesem svoje utiske. Za kraj ću navesti sledeće:

Čitanjem ove knjige dobijamo jednu širu sliku o tome kako je Beograd izgledao i kakvi su bili ljudi koji su ga naseljavali. U retrospektivi događaja možemo potražiti odgovore na neka pitanja koja su i danas aktuelna u našem glavnom gradu. Putokaze za budućnost svakako treba da potražimo i u znakovima prošlosti koja nam mnogo toga govori. 
Beograd je večiti grad koji još uvek treba da istražujemo, ali i razvijamo i gradimo . Jednoga dana će buduće generacije ocenjivati ono što smo im mi ostavili u amanet, ali isto tako i uživati u gradu posebnog duha, stila i šarma. 





Comments

Popular posts from this blog

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 
Prikaz knjige: "Morfijum" autor: Ščepan Tvardoh izdavač: Dereta
Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.   Da, nimalo lak zadatak.
Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.
Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je …

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …