Skip to main content

Da li je bitna "fasada"? Prikaz knjige "Poklonjeno lice"

                                                             ( slika preuzeta sa sajta knjižare Plato)

Prvi kontakt sa ovom knjigom imao sam dok sam radio u knjižari. Same korice me nisu upućivale na temu Drugog svetskog rata koju neizmerno volim da čitam i izučavam. Nakon što sa okrenuo knjigu u opisu sam pročitao da je radnja vezana za Nemačku i životnu priču jednog vojnika koji je doživeo da u toku rata ostane bez lica. Dovoljno da se zainteresujem za ovu knjigu.

 Knjiga "Poklonjeno lice" je u izdanju Plato-a


Poklonjeno lice je pre svega antiratna knjiga pisana iz pera čoveka koji je doživeo i preživeo rat. Hajnc Konsalik (Hajnc Ginter- pravo ime) je bio ratni dopisnik na dva fronta, te je to uticalo na njegovo dalje književno stvaralaštvo. Ovo je njegovo najpoznatije delo i prestavlja spoj drame, istorijske proze, netipičnog ratnog romana, sociološkog i psihološkog prikaza profila pojedinaca u ratu, kako samog glavnog junaka koji je ostao bez lica, tako i ljudi koji se nalaze u njegovoj neposrednoj okolini. Ujedno, ovom knjigom je autor čitaocima dopustio i omogućio da analiziraju stanje u Nemačkoj u toku rata i neposredno posle njega. Pre svega se može uočiti kritička osuda nacizma, ali se može primetiti i činjenica da su se posle rata mnogi nacisti "prikrili" iza vela slobode.

Osnovno pitanje koje se razmatra u knjizi jeste pitanje "fasade" jednog pojedinca, odnosno lica. Lice je to putem kojeg nas prepoznaju i koje nam daje određene karakteristike i crte. Ono nas i definiše i čini nas prepoznatljivim u društvu, daje nam "lični opis". Neki su svojim licem zadovoljni, a neki ne. Neki se odlučuju da nedostake i mane sa lica uklone. U nekim kulturama je normalno da se lice (naročito žena) ne prikazuje u javnosti te se pokriva maramama. U velikom broju slučaja ljudi stavljaju maske kako bi prekrili svoje lice. Razlozi tome su možda razonoda (maskenbali), a možda i prikrivanje identiteta usled smutnih radnji ili možda nešto treće. 

U ovoj priči je glavni junak ostao bez lica usled eksplozije mine i nalazi se na lečenju u sanatorijumu u Nemačkoj. Njegova priča je kompleksna. Jedno je usled rata postati invalid, ili ostati gluvonem ili oslepeti, a sasvim drugo je ostati bez lica. Lice je ono što te definiše u društvu, kao što smo rekli. To breme koje nose ti ranjenici je ogromno i teško pojmivo. Plaše se sebe, plaše se reakcije društva, ali pre svega, plaše se reakcije onih koje vole, svojih najbližih. Između želje za životom i suicidnosti je tanka linija u tom slučaju. Često i unutrašnja lepota pati kada je spoljašnja lepota razorena i uklonjena. U toj klackalici života sa i bez lica je teško balansirati. Treba istrpeti sve operacije, nedaće i izazove koje donosi život i rat i ostati zdrav. Ova lična tragedija koja se pretače na još puno likova u romanu u sebi sadrži i priču o dobroti i poštenju, ali i licemerstvu i zlobi. U specijalnoj bolnici, ranjeni vojnici se pripremaju za novi/stari život, a autor sasvim realistično dočarava život u bolnici i način na koji su se vršile operacije i oporavak. 



Na kraju, autor postavlja pitanje kakvo je to lice imala Nemačka u toku rata, a kakvo je to lice dobila nakon rata. Šta se promenilo i kakve su to "operacije" bile da bi se to novo lice dobilo. Ono što je ostalo kao činjenica jeste jedna rečenica koju je Hitler rekao prilikom dolaska na vlast. Parafraziraću ga: "Za 10 godina nećete moći da prepoznate Nemačku." Time je aludirao da će se Nemačka u toj meri promeniti (na bolje) da je mnogi neće prepoznati. I bio je u pravu oko jedne stvari. Nemačku posle tih 10 godina stvarno niko više neće prepoznati. Ostaće u ruševinama, kapituliraće i dobiće novo lice. 

Ono zašto je ova knjiga zanimljiva je i zbog razumevanja današnje konstantne potrebe za spoljašnjom lepotom i potrebom da se ima najbolja "fasada". Da korespodencija sa savremenim svetom u kome živimo ostavlja nam prostora da se zapitamo da li  su te spoljašnje maske zaista jedini naš pravi identitet? Gde se smetnulo ono unutrašnje, ona lepota koja se ne vidi, a život znači? Da li je potreba da se pokažemo (lice i telo) u društvu (i da nas to isto društvo prihvati) jedina i glavna potreba današnjice?


Preporuka za dalje čitanje su knjige: "Nebo nema miljenike" - Erih Maria Remark i "Džoni je krenuo u rat" - Dalton Trambo. Prva govori o oporavku u jednom sanatorijumu u Švajcarskoj i odnosu između muškarca i žene, dok je druga knjiga posvećena antiratnoj noti u kojoj glavni junak postaje težak invalid i razmatra pitanje podizanja ruke na sebe. Kombinacijom ovih knjiga priča podseća na "Poklonjeno lice". 

Comments

Popular posts from this blog

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 
Prikaz knjige: "Morfijum" autor: Ščepan Tvardoh izdavač: Dereta
Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.   Da, nimalo lak zadatak.
Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.
Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je …

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …