Skip to main content

Finska - gde reforme kreću iz školske klupe




Finska je na vreme spoznala značaj izreke: "Lift do uspeha je pokvaren. Moraćete da krenete stepenicama." Nakon što je stekla nezavisnost, ova skandinavksa država je uvidela da samo postepenim delovanjem i jasnom željom može da se penje ka uspehu, stepenik po stepenik. Zato danas Finska predstavlja primer kako jedno društvo, ekonomija i školski sistem treba da se razvijaju i reformišu. Ona je šampion reformi koje daju rezultate.

Lična karta Finske 


Finski narod je vekovima bio između znatno većih sila na istoku i zapadu (ovu frazu svakodnevno slušamo u kontekstu Srbije). Finska je više od 6 vekova bila pod kontrolom Švedske (od 12. veka) i jedan vek pod kontrolom Rusije (1808-1917). Od sticanja nezavisnosti su težili ka jačanju diplomatije, razvoju saradnje i rešavanju problema sa svojim susedima i drugim državama. Nakon Drugog svetskog rata ova država je bila siromašna, pretežno poljoprivredno orijentisana sa relativno osrednjim školskim sistemom u poređenju sa drugima.
Danas je  Parlamentarna republika sa približno 5.5 miliona stanovnika, a BDP po glavi stanovnika iznosi 34.585$. Relativno je homogena država u kojoj su finski i švedski zvanični jezici. Od 1995. godine je članica Evropske unije. Finska ima konkurentu državu, nisku stopu korupcije, razvijenu demokratiju, visok kvalitet života, zdrav životni stil i politiku održivog razvoja. Smatraju se za najpismeniju državu u Evropi i svetu, a njeni učenici ostvaruju odlične rezultate na brojnim međunarodnim testiranjima.

Reforma školskog sistema 


Finci žele da rešavaju probleme, a ne da o njima samo razgovaraju. Smatrali su da ponavljanje ne može u obrazovanju doneti poboljšanje, već isključivo učenje sa razumevanjem. Želeli su da promene svoj školski sistem i to su započeli 70' godina prošlog veka. Bili su protivnici komercijalnih programa, standardizacija i puteva koji su nudili brojni stručnjaci u domenu obrazovne politike (što su, npr., uradile SAD, Engleska, Nemačka..)

"Tradicionalna organizacija škole utemeljena na prezentacijsko-recitacijskom modelu predavanja, podeli učenika prema starosti, fiksnim raspodelama i sedenju u učionici kao preovlađujućem načinu rada, postepenim promenama pretvorena je u školu koja nudi prilagodljivo, otvoreno, bogato interaktivno okruženje za učenike u kojima prvo mesto zauzima aktivna uloga učenika."

Reforme su se sprovodile etapno i postepeno, a krenule su od severa zemlje (koji je dosta manje naseljen) ka jugu, da bi sredinom 90' godina reforme bile sprovedene u svim školama. Prva faza je bila preispitivanje teorijskih i metodoloških sistema (1980-e), druga faza je bila unapređenje kroz umrežavanje i samostalno upravlanje (1990-e) i treća faza je bila povećanje efikasnosti struktura i administracije (od 2000. do danas).


Trenutni izgled školskog sistema 


Učenici u finskoj pohađaju obaveznu devetogodišnju osnovnu školu - Peruskoulu. Nakon njenog završetka mogu se upisati na Višu opštu srednju školu ili na Višu stukovnu srednju školu. Ovaj naziv "viša" je dodat, zato što se poslednja tri razreda u osnovnoj školi računaju kao Niža srednja škola (od 6. do 9. razreda). Učenicima koji u nekim segmentima zaostaju sa učenjem, ili treniraju neki sport pa im je potrebno više vremena za savladavanje školskih obaveza, ili možda još uvek ne znaju gde će nastaviti svoje srednjoškolsko obrazovanje, ostavljenja je mogućnost upisa 10. razreda osnovne škole.
Oni koji završe višu opštu srednju školu imaju mogućnost da odu na Univerzitete ili se preusmere na Primenjene nauke, dok je put ka Univerzitetima mnogo teži onima koji su pohađali Više strukovne srednje škole. Kao što možete videti, kombinatorika je različita, različite su mogućnosti i uslovi ka daljem školovanju, usavršavanju i mogućnostima zapošljavanja. 


Nastavnici   

Nastavnička struka u Finskoj je voma cenjena, a učitelji imaju isti status u društvu kao i advokati ili doktori. Veliki broj mladih ljudi se odlučuje da pohađa nastavničke studije, ali samo oni najbolji i najpožrtvovaniji dolaze do završetka studija i dobiju taj "posao iz snova". Za razliku od velikog broja država u kojima se učiteljska sprema smatra poluprofesionalnim zanimanjem, u Finskoj je ovo zanimanje profesionalno orijentisano i standardizovano.
Svi učitelji u Finskoj moraju da budu magistri (masteri) struke. Program nastavničkog studiranja je sklop teorijskog znanja, praktične nastave i obrazovanja na naglaskom na istraživanju. Studenti dobijaju adektvatnu prakstu, savete i preporuke starijih kolega.
Nastavnici uče jedni od drugih jer smatraju da je izolacija neprijatelj svakog napretka. Takođe, redovno pohađaju različite programe profesionalnog razvoja, seminare i konferencije.


Kurikulum i pravednost u obrazovanju 

Planiranje kurikuluma (nastavnog plana i programa) nije zadatak države. Finska je taj deo prepustila nastavnicima, školi i lokalnim vlastima. Nastavnici i direktori imaju ključnu ulogu u kreiranju plana i programa. To znači da je kurikulum različit od škole do škole, a baziran je na pedagoškim odlukama koje su studenti učiteljskih fakulteta stekli na studijama, koje daju iscrpno znanje i veštine potrebne za razvoj kurikuluma i teoriju i praksu procene učenika. Taj plan i program je pravedan i omogućuje različit pristup učenicima. Zašto? Jednostavan odgovor na ovo pitanje je: Nismo svi isti.
Sada dobro pogledajte ovu sliku:


Brojni školski sistemi izgledaju ovako. Isti plan i program važi za sve i svima su postavljeni isti zadaci, pravila i merila, bez obrzira na našu različitost. Kao što možete videti na slici, nekima nemaju ni teoretsku šansu, a jedan deo njih će ostvariti odličan rezultat.  U Finskoj to nije slučaj. Predmeti i podučavanje učenika su osmišljeni tako da su usmereni ka ličnim potrebama učenika i njihovim kapacitetima. Nadarenost i sklonost ka učenju i pamćenju je različita i neravnomerno raspoređena. Nije dobro kada se misli da svako dete može da misli isto ili može da zna isto.  To je paradoks! 
Sve do petog ili šestog razreda učenici ne dobijaju brojčane ocene jer se smatra da bi one mogle da posluže kao sredstvo za upoređivanje među samim učenicima. Postoje samo opisne procene i povratne informacije od strane učitelja. Svakom učeniku je omogućen pristup na osnovu njegovih karakteristika. Školski sistem je baziran na postojanju jednakih obrazvnih mogućnosti kao i nepristrasnom i inkluzivnom vaspitno-obrazovnom sistemu. Teži se ka tome da se pedagoška ili psihološka pomoć pruži svima onima kojima je potrebna i da se pravovremeno prepoznaju eventualne poteškoće u učenju ili socijalizaciji učenika.

Učenici imaju pravo na savetovanje i karijerno usmeravanje. Podrška učenicima je više nego sveprisutna. Finci vole da kažu: "Ne vodimo decu podršci nego podršku dovodimo deci." U periodu osnovne škole, deca idu na savetovanja kod specijalizovanih stručnjaka kako bi se što lakše opredelili za dalji nastavak školovanja. U tom pogledu, oni se savetima na osnovu procena usmeravaju ka stručnim školama ili opštim školama (nešto poput gimnazija).

PISA testriranje 

U prethodnom tekstu (kliknuti ovde) sam objasnio šta je PISA testiranje i naveo da su učenici iz Finske među najboljima na ovim testiranjima. To je očigledna posledica načina rada u školama i pristupu nastavnika, kao i samog školskog programa. Učenici u Finskoj ne uče koliko ruda bakra ima u Čileu ili ovaca u Australiji, već uče kako određene fenomene da razumeju, probleme shvate i ponude određena rešenja. Učenje nije samo opšte pamćenje određenih činjenica koje nam plasiraju udžbenici i profesori, a koje mi moramo sa preciznošću da reprodukujemo (što znači da kasnije postoji velika šansa da sve to naučeno, "nabubano", zaboravimo), već učenje predstavlja razumevanja materije, određenih pojava i problema, shvatanje stanja, sagledavanje situacije i kritičko razmišljanje i zauzimanje određenog stava.
Dobrim rezultatima doprinose i nastavnici, za koje sam već naveo da se u velikoj meri specijalizuju za određene premete, a da takođe imaju i pedagoške predmete. Tako su nastavnici matematike na studijama imali predmete didaktike. Takođe, opremljenost škola za naučne eksperimente i njihovo shvatanje kroz sprovođenje je značajno za shvatanje nauke. I za kraj, deca se u finskoj se od starta svog školovanja uče kako da čitaju i razumeju ono što čitaju. Sve ovo je uticalo na dobre rezultate na PISA testiranju.


Finska je u samom svetskom vrhu u sva tri domena koja su testirana
                 
                 
Zanimljivosti


  • Pojedine škole u Finskoj nagrađuju svoje učenike koji čitaju. Svaka pročitana knjiga, zbirno i na nivou razreda, predstavlja više kilometara nagradnog putovanja koje plaća škola
  • Učenici sakupljaju različite materijale za reciklažu, a zarađeni novac se dodaje na sumu za putovanja, humanitarne svrhe ili kupovinu potrebnih stvari u školi
  • Svakodnevno su u prirodi bez obzira na vremenske prilike. Naučeni su da o vremenu ne govore, već da mu se prilagođavaju
  • Svojim nastavnicima se obraćaju prema imenu, izuzev ako postoji velika razlika u godinama, te se iz poštovanja oslovljavaju po tituli
  • Imaju jako malo domaćih zadataka koje rade kod kuće
  • Učenici imaju mogućnost produženog boravka u školi i socijlanu zaštitu
  • Škole su pod upravom opština
  • Ne postoji školska inspekcija (eksterna inspekcija)
  • Nema standardizovanih testiranja na nacionalnom nivou
  • Obrazovanje u Finskoj se finansira iz budžeta i to uključuje finansiranje i visokog obrazovanja kao i obrazovanja odraslih (5.6% BDP se odvaja na obrazovanje). Samo 2.5% ukupnih sredstava za obrazovne ustanove dolazi iz privatnih izvora
  • Više od 50% odraslih Finaca učestvuje u programima obrazovanja odraslih 



Finske lekcije, treba li ih kopirati ili ne? 


Finska je svoje reforme, faktički, krenula iz školskih klupa. Na vreme su shvatili da ekonomski razvoj ne mogu planirati bez reforme školskog sistema. Na ovakav školski sistem danas je uticao niz različitih faktora, ali pre svega treba istaći svesnost potrebama za reformom. Finska teži da od svojih budućih građana stvori osobe koje umeju da razmišljaju kritički i samostalno, razumeju probleme i stvaraju rešenja za iste. Shvatili su da "manje  je više", odnosno da se samo malim i postepenim koracima mogu ostvariti velike pobede. Stvorili su sistem u kome se mladim ljudima omogućuje da otkriju svoje talente i prepoznaju svoje želje.

Da li treba da ih kopiramo? Odgovor je: NE. Jednostavno, nije mudro kopirati bilo šta jer, kao što smo to već rekli, nismo svi isti. Postoji niz stvari koje se razlikuju od države do države. Njihove lekcije ne trebamo da prepisujemo, a i prepisivanje je kažnjivo. Ono što treba da radimo jeste da se ugledamo u njihov entuzijazam i želju da nešto promene i prilagode se svojim potrebama, kao i potrebama na globalnom nivou. Za to nam je potrebna i iskrena želja da se školski (a i drugi sistemi) reformiše, a ne da to ostane samo jedna od parola koje se spominju pred izbore, a posle toga to ostane samo jedno lepo obećanje. Finska nam ne nudi sva rešenja za naše probleme, ali nam nudi mogućnost da nešto iz njenog primera naučimo, i na osnovu svojih mogućnosti, stanja i realnosti, krenemo u reforme! 




Milan Trpković

Comments

  1. Hvala na ovom tekstu, bio mi je potreban danas. Mislim da ću neke ideje implementirati u svojoj kući, ako ne u učionici. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Katarina! Tekst je nastao tokom master studija kada sam izučavao školski sistem ove sjajne zemlje. Postoje stvari iz njihovog sistema koje, očigledno, mogu da se implementiraju kod kuće, a sve u cilju prosperiteta i sreće bez nekog posebnog povoda. :)

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 
Prikaz knjige: "Morfijum" autor: Ščepan Tvardoh izdavač: Dereta
Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.   Da, nimalo lak zadatak.
Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.
Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je …

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …