Skip to main content

Posts

Finska - gde reforme kreću iz školske klupe

Finska je na vreme spoznala značaj izreke: "Lift do uspeha je pokvaren. Moraćete da krenete stepenicama." Nakon što je stekla nezavisnost, ova skandinavksa država je uvidela da samo postepenim delovanjem i jasnom željom može da se penje ka uspehu, stepenik po stepenik. Zato danas Finska predstavlja primer kako jedno društvo, ekonomija i školski sistem treba da se razvijaju i reformišu. Ona je šampion reformi koje daju rezultate.
Lična karta Finske 
Finski narod je vekovima bio između znatno većih sila na istoku i zapadu (ovu frazu svakodnevno slušamo u kontekstu Srbije). Finska je više od 6 vekova bila pod kontrolom Švedske (od 12. veka) i jedan vek pod kontrolom Rusije (1808-1917). Od sticanja nezavisnosti su težili ka jačanju diplomatije, razvoju saradnje i rešavanju problema sa svojim susedima i drugim državama. Nakon Drugog svetskog rata ova država je bila siromašna, pretežno poljoprivredno orijentisana sa relativno osrednjim školskim sistemom u poređenju sa drugima. Dan…
Recent posts

Dečji krstaški rat

Da li je nevinost dece i njihova mašta ono što im daje bogatstvo, a da je odsustvo istih ono što odrasle čini siromašnijima? Da li zaboravljamo da smo i mi nekada bili deca, da smo bili prepušteni stvaralačkom potencijalu mašte i želje da promenimo svet? 
Prikaz knjige: "Dečji krstaški rat" u izdanju izdavačke kuće Dereta.

Ovo je moj prvi susret sa nekim autorom iz Rumunije i samim tim je taj susret za mene predstavljao čitalački izazov.   Mogu slobodno reći da je Florina Ilis u ovoj knjizi sjajno prikazala način na koji je "skenirala" Rumuniju nakon 2000. godine i doba kada je ova zemlja prolazila kroz period tranzicije i integracije u EU i NATO. Nadarena analitičkim sluhom jednog sociologa ili psihologa, Florina nam nudi priču koju lako možemo prepoznati i u našem društvu. 
Roman nosi naziv jednog istorijski nepotvrđenog događaja iz 1212. godine kada su, navodno, deca iz Evrope krenula u svoj "krstaški rat", predvođena dečakom koji je imao određene vizi…

Morfijum

Putešestvije jednog zavisnika 
Prikaz knjige: "Morfijum" autor: Ščepan Tvardoh izdavač: Dereta
Kako biste se vi osećali da ste "podvojena ličnost", da ste čuvani pod staklenim zvonom i da ste vremenom postali zavisnik od morfijuma? Uz to slobodno dodajte i da ste bili umetnik u pokušaju, ne tako slavan suprug i otac, hedonista, avanturista i dokazani švaler. Da ne zaboravim: živeli ste u Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata, tačnije u razorenoj Varšavi i upravo ste se vratili sa fronta.   Da, nimalo lak zadatak.
Sada kada smo se stavili u cipele Konstanti Vilemana, možemo da malo prošetamo kroz priču.
Glavni junak ove drame je spoj slučajne avanture jedne "aristokratske ljubavi" u kojoj su uloge imali mladi nemački plemić i sredovečna gospođa iz Poljske. Ta avantura je svakako imala uticaj na dalji život Konstantia. Bio je udaljen od oca, a previše blizu majke. Možda i previše. Usled toga bio u njenoj konstantnoj senci i procesu (pre)vaspitanja, dok je …

Pera Todorović i "Male novine"

Hapšen je više od dvadeset puta, preživeo je dve bune i jedan rat, prognan je iz zemlje i osuđen na smrt. Ništa od toga nije sprečilo Peru Todorovića da postane "otac" modernog novinarstva u Srbiji i aktivno se bavi književnošću i politikom. 

Rođen je 2. maja 1852. godine u selu Vodice kod Smederevske Palanke. Uprkos činjenici da je bio materijalno obezbeđen i da je imao podršku roditelja u izboru zanimanja, ostao je "intelektualac bez završene škole". Iz gimnazije je izbačen jer je odbio da primi pričešće, a iz Švajcarske se vratio bez diplome sa studija. Ipak, doneo je Evropske manire i stekao prijatelje, Svetozara Markovića i Nikolu Pašića, sa kojima će sarađivati u politici.
Prijatelji Pere Todorovića govorili su da je on osoba koja može bez politike, ali ne bez pisanja. Upravo je u novinarstvu dostigao vrhunac karijere. Pamte ga kao kontraverznu ličnost, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke i, u mladosti, zastupnika socijalističkih ideja Svetozara …

Štamparske greške

Uvek sam smatrao da je "ljudski grešiti" i da ne postoje savršeni ljudi. Još više ne postoji savšenstvo u svakom poslu, jer kao što kaže izreka: "ko radi taj i greši.". Greške se tako nalaze i u knjigama, našim oltarima pismenosti kojima prinosimo potrebu za znanjem i učenjem. Mnogima je to nedopustivo i u manjoj ili većoj meri "bode oči". Opravdanost  i analizu toga bih prepustio ljudima stručnijim od mene. Ovde sam samo kao neko ko uživa u čitanju i primećuje određene propuste.
Verujem da je svako prilikom čitanja nailazio na određene štamparske, gramatičke greške ili omaške u prevodu. To se može prepisati kao propust izdavača zbog nedovoljno dobro urađene lekture, korekture i ostalih provera pre puštanja u štampu. Ne tako česte su i greške samih štamparija, tj. mašina za štampu koje iz određenih tehničkih razloga "progutaju" određena slova, naprave mrlje, dupliraju slova, itd.  Da se razumemo, nikada ne može sve da bude idealno. Ne želim da …

Skroviti "Bife Frojd"

Retke su fikcije sa istorijskim ličnostima i događajima koje mogu da drže pažnju, a da, pri tom, ne odu u neku krajnost i preterivanja. Uz to nisu tako česte i one koje nose pečat sarkazma, satire i sporadične čudnovatosti. Još kada dođu iz pera domaćeg autora, onda je time i zanimljivije za čitanje.  Ovo je jedna od takvih knjiga.



"Bife Frojd" - Miloš Živković (izdanje Admiral Book) sam sasvim slučajno našao u Biblioteci grada Beograda. Prvo što sam uočio je naziv knjige, a onda su me i same korice privukle. Opis knjige je dodatno doprineo da knjigu ponesem kući.                                                                          **** Glavni junak knjige je Karl Gustav Jung, čuveni psihijatar i jedan od začetnika  analitičke psihologije, rešen da u svojim poznim godinama pronađe svoju nekadašnju ljubavnicu Anu Zec koja radi u Beogradu. Opskbljen avanturističkim duhom, snažnim libidom i lažnim dokumentima, Jung dolazi u Beograd gde odseda u hotelu Moskva. Igrom slučaj…

Beograd - urbani grad ponikao na kaldrmi

"Volim da izučavam svoj grad i da šetam. Deluje kao da mapu Beograda nosim odmalena u svojim stopalima. Poznajem svaki ćošak, ulicu i sokak. Tako to biva kada se jednom zaljubiš u grad neverovatne istorije i još neverovatnijeg duha, pa voliš ša šetaš njegovim ulicama, makar padala kiša, sijalo sunce, duvao vetar ili vejao sneg. To je Beograd i njegova čar."
Ovako sam, nedavno, opisao moj odnos prema voljenom gradu. U toj neprestanoj potrebi da ga svakodnevno upoznajem i izučavam njegovo "biće", težio sam da pročitam i analiziram sve što ima veze sa istorijom Beograda, njegovim anegdotama, tajnama i misterijama. Tako sam uživao čitajući knjigu Aleksandra Diklića: "Beograd večiti grad", ali i svim knjigama Zorana Lj. Nikolića. Tu su i knjige o Beogradu pisane od strane velikih beogradskih boema kao što su Bogdan Tirnanić, Momo Kapor, Duško Radović i drugi. Neizostavni su i brojni tekstovi u različitim časopisima, novinama, blogovima...jedan nepresušni izvor…

Odmor u Severnoj Koreji?

Prikaz knjige: "Kim i Tintin: odmor u Severnoj Koreji"   

Nekako se početak čitanja ove knjige simbolično poklopio sa velikim interesovanjem medija za Severnu Koreju usled  testiranja rakete velikog dometa koja u sebi može da nosi bojevnu, nuklearnu glavu. Ceo svet je ponovo svoje poglede usmerio ka ovoj državi usled ove situacije obojene strahom. Odlagao sam čitanje knjige gotovo godinu dana i danas sam je završio. Puno je utisaka, pa ću zato prvo početi sa pitanjem.

Prvo i osnovno pitanje: koliko stvarno znamo o Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji, jednoj od najneobičnijih država na svetu?

Odgovoriću u svoje ime, ali verujem da se moje znanje o ovoj državi poklapa sa većinom ljudi kod nas. O Severnoj Koreji odista znamo malo ili, može se reć: ono najosnovnije, a to je da je to komunistička država sa principom dinastičkog nasleđivanja upravljanja istom, da u njoj vlada stroga kontrola i totalitarni sistem (iako u prefiksu stoji da je "demokratska") i da su i zvan…

Da li je bitna "fasada"? Prikaz knjige "Poklonjeno lice"

( slika preuzeta sa sajta knjižare Plato)
Prvi kontakt sa ovom knjigom imao sam dok sam radio u knjižari. Same korice me nisu upućivale na temu Drugog svetskog rata koju neizmerno volim da čitam i izučavam. Nakon što sa okrenuo knjigu u opisu sam pročitao da je radnja vezana za Nemačku i životnu priču jednog vojnika koji je doživeo da u toku rata ostane bez lica. Dovoljno da se zainteresujem za ovu knjigu.
 Knjiga "Poklonjeno lice" je u izdanju Plato-a

Poklonjeno lice je pre svega antiratna knjiga pisana iz pera čoveka koji je doživeo i preživeo rat. Hajnc Konsalik (Hajnc Ginter- pravo ime) je bio ratni dopisnik na dva fronta, te je to uticalo na njegovo dalje književno stvaralaštvo. Ovo je njegovo najpoznatije delo i prestavlja spoj drame, istorijske proze, netipičnog ratnog romana, sociološkog i psihološkog prikaza profila pojedinaca u ratu, kako samog glavnog junaka koji je ostao bez lica, tako i ljudi koji se nalaze u njegovoj neposrednoj okolini. Ujedno, ovom knjigom je …

Knjiga & film

Poprilično dugo sam čekao da pogledam film "Kradljivica knjiga". Razlog tome je što imam pravilo da prvo treba da pročitam knjigu pa tek onda pogledam film. Knjigu sam tražio dosta dugo i posle nekoliko meseci čekanja, ona je napokon bila u mojim rukama. Pročitao sam je "u dahu" i nakon toga sam odmah pogledao i film. Ostao sam pod utiskom i rešio sam da napišem ovaj kratki tekst koji će biti posvećen knjigama koje su dobile svoju filmsku verziju.

"Knjiga je mnogo bolja od filma" - ovo je pravilo koje poštuje veliki broj ljudi uključujući i moju malenkost. Zato i imam pravilo da prvo pročitam knjigu pa tek onda pogledam film. Smatram da knjiga pruža daleko više ugođaja, prostora za maštu i užitaka jer u svojim mislim kreiramo ono što nam se u priči nudi. Film je tako prikaz nečije zamisli i percepcije knjige pretočen na filmsko platno.
U slučaju "Kradljivice knjiga" moram takođe reći da je knjiga bolja od filma, ali da tu postoji jedan izuzetak…

Jedna biblioteka - dve države

Haskell Free Library and Opera House Opera i biblioteka u jednoj zgradi, a neobičnom je čini to što je podeljena između dve države. Duž same zgrade se prostire granica između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.


Ova biblioteka/opera je osnovana 1901. godine kao spomen kuća  i zadužbina porodice Haskel, sa ciljem da stanovnicima sa obe strane granice pruži mogućnost da se kulturno uzdižu. Zgrada se nalazi između severoistoka države Vermont (SAD) i Kvebeka (Kanada), tačnije gradića Derby Line i Stanstead.  U njoj se nalaze knjige na francuskom i na engleskom jeziku. 
Građanima SAD i Kanade je u ovoj biblioteci omogućeno da se druže i razmenjuju knjige bez zvaničnog prelaženja granice i carinskih regularnosti. Naravno, pojedinci su to iskoristili i za određene nelegalne radnje, ali u suštini ovu zgradu posećuju ljudi željni kulture, druženja i čitanja dobrih knjiga. Ali pored toga, ova zgrada je često pod prismotrom policije. 




Čitaonica ove biblioteke je jednostavno obeležena crnom tr…